Text Box: Balavac

Familija: Percidae

Rod: Acerina

Latinski naziv: Acerina cernua L.1758

Lokalni nazivi: djubre balavac, paplajz

Maksimalna težina: 400g (u Rusiji je uhvacen balavac od 27kg)

Maksimalna duzina: 25cm

Lovna mera: nema lovne mere

Lovostaj: nema zabrane lova

Opis i gradja:Balavac pripada porodici grgeca pa ima za njih karakteristicnu gradju. Nalazimo ga u svim rekama na našim prostorima. Telo mu je izduzeno, vretenasto, a ledjna peraja su mu srasla, medjusobno spojena, i prošarana tamnim tackama, prednje peraje je nazubljeno. Usta su poludonja, i moze prilicno jako da ih otvori. Rilo je kratko i tupo. Ledja su sivozelene boje, sa crnkastim mrljama, i imaju nejasno izrazene izduzene sive pege. Bokovi su zuckasti, a trbuh belicast.Boja njegovog tela varira u zavisnosti od prebivališta. U rekama i jezerima sa pescanim dnom balavac je uvek svetlije boje nego na muljevitom dnu. Na ledjnom i repnom peraju postoje tamne pege. Prednje, bodljikavo, ledjno peraje povezano je sa zadnjim. Debele bodlje se nalaze i u podrepnom peraju. Kruzni skrzni poklopci  takodje su snabdeveni sa 11 - 12 oštrih bodlji. Ima velike buljave oci mutnoplavicaste boje. Krljušt mu je sitna i duboko usadjena u kozu, i prekrivena je gustom sluzi. Prosecno naraste oko 10 - 13 cm, mada ima i vecih primeraka (oko 25cm), i 400 g. U nekim jezerima Rusije ulovljeni su i mnogo krupniji balavci, jedan cak od 27 kg. Takav gigantski rast zavisi pre svega od kolicine hrane koje ima tokom cele godine. Bodlje su mu šuplje i kroz njih luci otrov iz potkoznih zlezda ( ihtiotoksin ), pa se posle uboda osezc intezivan i dugotrajan bol. Glava mu je šiljata i bez krljušti sa mrezom senzornih pora. Ima osetljivu bocnu liniju.

Razmnozavanje:Mreste se dva puta godišnje, jednom sa zime na prolece a drugi put sredinom leta. Zenka polozi 50 000 - 100 000 jajasaca ikre zuckaste boje, precnika 0.8 - 1 mm. Mresti se u blizini obale reke, na šljunkovitom ili peskovitom dnu, cesto na poplavljenim terenima(ukoliko vodostaj dozvoli). Mrest se dešava nocu i u sumrak. Ikra je vezana pihtijastom, mada ne i lepljivom sluzi, i lezi u tom gustom sloju sluzi. Mladj se izleze nakon dve nedelje i ostaje na istom mestu do kraja leta, pojavljujuci se u plicacima, dok ne dostigne duzinu od 2.5 cm. Razvoj normalnog jajeta ima veliki raspon pH vrednosti (6.5-10.5). Mladi se izlezu za 5-12 dana na temperaturi izmedju 10-15 stepeni Celzijusa.  Tempo rasta je spor. Polnu zrelost dostizu sa dve godine.  Podnosi širok raspon ekoloških i stanišnih uslova ukljuci slatku i bocatu vodu, mutnu i zagadjenu. Kad se izlegu hrane se sitnim zivotinjama, a kasnije larvama i malo vecim zivotinjama.

Navike, stanište, rasprostranjenost: Vidi dobro u uslovima slabe svetlosti i u polu mraku. Imaju sposobnost hranjenja u mraku, na niskim temperaturama i mutnoj vodi. Danju su u dubokoj vodi, a nocu zalaze u plicake radi ishrane. Zive u vecim ravnicarskim tekucicama i jezerima. Hrani se faunom sa dna, a lovi i sitnije ribice. Slabo podnose deficit kiseonika u vodi, pa ga retko ima u stajacicama i barama. U našoj zemlji je rasprostranjen u vodama crnomorskog sliva. Balavac naseljava vode Evrope, sa izuzetkom Španije, Italije i Grcke. Zivi na dubini 3 - 5 metara, u velikim jezerima, a i u recicama i velikim rekama. Retko se srece na dubinama manjim od dva metra, jer izbegava suncevu svetlost i toplu vodu, siromasnu kiseonikom. Boravi pored strmih ili stenovitih obala, jer je talasi razbijaju i nanose gliste i larve. U recnim jezerima, kao riba noci i sumraka, zivi u jamama ispod zasencenih obala, ali najviše voli brane i mostove gde nalazi hranu i vodu bogatu kiseonikom. Posebno ga privlaci larva komaraca. Balavac je društvena, miroljubiva riba koja skoro celoga leta zivi na istom mestu, cesto u manjim jatima.

Mamci i pribor za lov:Iako mu je meso ukusno, i ima najmanje kostiju (samo 25), balavca ne smatraju konzumnom ribom, zbog male velicine izuzetno teksog skidanja krljusti, retko se ciljano lovi. Lovi se udicom, a skoro nikada mrezom. Pecanje balavca mozemo podeliti na tri perioda: prolecno - letnji, od trenutka vracanja vode u korito, posle plavnih perioda do vremena kada temperatura vode dostigne 12 stepeni Celzijusa; jesenji, do zamrzavanja vode; zimsko - jesenji od zamrzavanja vode do topljenja leda. Balavca treba traziti na dubokim mestima, u udubljenjima i jamama. Skoro uvek se lovi na plovak, udicama 5 - 8 i najlonom do 0.20 mm. Mamci su: komadici ribe,  gliste, crvici, larve komaraca. izuzetno dovbri su mirisljavi mamci zbog njegove slabe pokretljivosti, i odlicnog cula mirisa.

Mesto za vašu reklamu