Text Box: Kalifornijska Pastrmka

Familija: Salmonidae

Rod: Parasalmo

Latinski naziv: Parasalmo gairdneri

Lokalni nazivi:

Maksimalna težina: 15kg

Maksimalna dužina: 60cm

Lovna mera: nema lovne mere

Lovostaj: nema zabrane lova

Opis i grada: Kalifornijska pastrmka vretenastog je tela, nesto šireg nego kod potocne pastrmke. Leda su tamnozelene boje, a po bokovima se, celom dužinom,  pruža šarena linija duginih boja (zbog toga je u SAD nazivaju “rainbow trout”). Celo telo joj je prekriveno mrkim pegama.

Razmnožavanje: Kalifornijska pastrmka se mresti pocetkom proleca, u martu i aprilu, a ponekad i u maju, u zavisnosti od temperaturnih uslova. U vreme mresta boje joj postaju još izraženije, posebno kod mužjaka. U to vreme menja i boju mesa i dobija jaci miris. Ženka nema veliku plodnost, i polaže oko 2.000 jajašaca ikre, retko više, a polaže ih na dublja mesta sa kamenitom dnom, gde ih lepi za podvodno kamenje, sa kojega prethodno oklanja naslage pokreima repa. Polnu je zrelost dostiže izmedu druge i trece godine pri dužini nešto vecoj od 20cm.

Navike, stanište, rasprostranjenost: Poreklom je iz Severne Amerike, gde je najrasprostranjenija u kaliforniji, otuda joj i ime. Kod nas je donesena još pre 1900. radi ribnjackog uzgoja, jer je otpornija na toplu vodu od drugih vrsta (podnosi temperaturu do 25 stepeni). Kasnije je njome poribljen ceolokupan pastrmski region, gde se odlicno snašla, posebno u jezerima. Preferira mirnije delove reka, sa dubljom vodom, a najviše voli jezera. U njima dostiže i do 15 kg težine. Kao mala hrni se planktonom i sitnim vodenim životinjama, a kasnije prelazi na krupniju hranu, prvenstveno ribe, ali ne izbegava ni rakove i insekte. Kod nas je postala gornja karika lanca ishrane, i u svom okruženju napada sve sto se krece.

Mamci i pribor za lov: Kalifornijska pastrmka veoma je dobar borac, i treba biti veoma oprezan pri njenom izvlacenju iz vode, najcešce pokušava da se oslobodi iskakanjem iz vode i cimanjem glave na površini, pa joj to treba uskratiti, držanjem vrha štapa gotovo u vodi. Uspešno se lovi na prirodne mamce, gde je to dozvoljeno, kad je manja na glistu, crve, muvu, obada, skakavca, a krupnija na ribicu. Na vecini voda se lovi varalicarenjem ili mušicarenjem. Najbolje su se pokazale male kadike i leptiraste varalice u brizim tokovima, i vobleri na sporim vodama i jezerima. S obzirom na njenu grabljivost dezen varalice nije presudan, jer napada gotovo sve u vodi. U bustroj vodi bolje se pokazuju prirodni dezeni, a u zamucenoj treba koristiti drecave boje, pa cak i zvecece voblere. U zavisnosti od doba godine i temperaturnih uslova, možemo je tražiti u svim slojevima vode, od same površine, pa do dna. Veoma je ukusnog mesa i prava je poslastica na trpezi.

Mesto za vašu reklamu